1958-1968
grb
facebook logo  youtube logo  LAT / ENG

1958.

Првог јануара пред сам почетак представе нестаје струје, па је управа Позоришта била приморана да се извини публици и откаже представу. Поред муке са струјом, велики је проблем и недостатак градског превоза, па публика не може да се превезе до својих кућа после представе. Читавог јуна Позориште је гостовало по Хрватској: шест одабраних представа одиграно је у Осијеку, Вараждину, Загребу, Ријеци и Пули. У првим данима октобра приредјена је „Недеља домаће драме” и изведене су три премијере дела савремених писаца: ВЕЈКА НА ВЕТРУ Колета Чашула (режија Миња Дедић), НА ИВИЦАМА РАСТУ МАЛЕ ЈЕЛКЕ Игора Токара (режија Јован Путник), ПОГЛЕД УНАТРАГ Миодрага Ђурђевића (режија Дарко Татић).

1959.

Шта бисте волели да гледате у нашем Позоришту? Ово питање било је постављено посетиоцима Београдског драмског позоришта почетком године. Добијено је 4.000 одговора, највише су тражена дела Мирослава Крлеже и Јуџина О’Нила. Двадесетог марта Позориште прославља десетогодишњицу. За рођендан се узима датум премијере Нушићевог СУМЊИВОГ ЛИЦА. Крајем јуна Позориште завршава једномесечну турнеју по Словенији и Хрватској. Десетог јуна Београдско драмско позориште и Хумористичко позориште спајају се у један театар под именом Савремено позориште. За управника бива постављен Предраг Динуловић, јер се нико други није јавио на конкурс. Првог октобра отворена је стална сцена Савременог позоришта у Дому културе у Земуну. Представе ће се изводити сваке суботе и, евентуално, средом. Прва премијера новог Позоришта на сцени на Црвеном крсту изведена је 6. октобра, а сцена на Теразијама отворена је 8. новембра.

1960.

Европска премијера НЕЖНЕ ПТИЦЕ МЛАДОСТИ Тенеси Вилијамса одиграна је 24. фебруара. Комад је, претходно, игран још само на Бродвеју. Ансамбл Савременог позоришта подељен у три групе полази на једномесечну турнеју по Србији, Македонији и Хрватској. Две групе су драмске, а једна музичко- балетска. Прва сезона Савременог позоришта није успела да покаже оно због чега је фузија извршена: креативни резултат. Два пута је за кратко време у фоајеу зграде Савременог позоришта освануо погребни венац са траком на којој је писало: „Покојном Београдском драмском позоришту- Ожалошћени глумци„.

1961.

На конкурс Савременог позоришта јавило се 87 уметника од којих је посебна комисија изабрала 2 редитеља и 16 глумаца. На завршетку сезоне 1960/1961. позориште напуштају редитељ Миња Дедић, глумци: Оливера и Раде Марковић, Мића Томић, Љиљана Крстић и Ксенија Јовановић. Почетком сезоне долазе нове глумачке снаге: Радмила Савићевић, Тома Курузовић, Жижа Стојановић, Властимир Велисављевић и други. Раша Попов у „Младости„ објављује да су се 27. октобра на представи ОПТУЖЕНЕ КОМЕДИЈЕ у Костолцу гледаоци засмејали 258 пута.

1962.

Школска сцена Савременог позоришта, намењена средњошколцима и студентима, отворена је почетком фебруара премијером СЛОВА О ЉУБАВИ, сценском панорамом средњевековне српске књижевности. Александар Бакочевић, нови управник, најављује јасну диференцијацију оријентације двеју сцена и додаје : „Наш програм је са амбицијама, али не амбициозан програм„.

1963.

Управни одбор Савременог позоришта због сажимања ансамбла одлучио је да не обнови уговор са 12 чланова. Играју се представе: ПУТ ОКО СВЕТА Бранислава Нушића; ВУЧЈАК Мирослава Крлеже… Зоран Радмиловић игра у представи БЕТОН И СВИЦИ Александра Огњановића, а Радмила Андрић добија Октобарску награду града Београда за улогу Барблине у Фришовој АНДОРИ.

1964.

Одлуком Градске скупштине, на седници 31. јануара, за новог управника Савременог позоришта постављен је Павао Броз, уредник часописа „Социјализам„. У априлу месецу постављена је прва оперета на београдској сцени ЉУБАВ У МОСКВИ Димитрија Шостаковича у режији Александра Огњановића. Стеријина награда додељена је Зорану Радмиловићу за улогу Вука Ресавца у БЕТОНУ И СВИЦИМА; европску премијеру комада Артура Милера ПОСЛЕ ПАДА режира Александар Огњановић. Ово је пета драма Артура Милера постављена на сцену Савременог, односно Београдског драмског позоришта. Поводом стогодишњице рођења Бранислава Нушића на сцену на Теразијама постављен је МИСТЕР ДОЛАР у режији Марка Фотеза.

1965.

Филип Давид, драматург позоришта, позива на сарадњу седамнаест драмских писаца, међу њима Данила Киша и Борислава Пекића. Текстови који су наручени морају бити савремени и ангажовани. Ове године премијерно се изводи Шекспирова БОГОЈАВЉЕНСКА НОЋ, на сцени на Теразијама приказује се НОВЕЛА ОД СТАНЦА и ТИРЕНА Марина Држића. Крајем године Павао Броз одлази на нову дужност. Тражи се нови управник.

1966.

„Политика експрес„ у јануару објављује да је ситуација у Савременом позоришту достигла кулминациону тачку и да стање почиње да личи на безнадежно. Више од месец дана није било проба. Од тринаест кандидата за управника Позоришни савет изабрао је пет. Средином фебруара новине јављају да би се ансамбл Сцене на Теразијама могао наћи на улици уколико се не реши захтев „Београд филма„ да врати своје просторије. Постоји идеја да се ансамбл пребаци у просторије Дома омладине, али ипак одлуком Градске скупштине Сцена на Теразијама још неколико година остаје у дворани биоскопа „Београд„. За управника Савременог позоришта изабран је Исак Амар. Изабране драме са позивног конкурса Савременог позоришта су ПАСИЈАНС Моме Капора (главна улога писана за Зорана Радмиловића) и ПРЕД СЛЕПИМ ЗИДОМ Миодрага Илића (главне улоге писане за Властимира Ђузу Стојиљковића и његову супругу Олгу Станисављевић).

1967.

Почетком године Миодраг Петровић Чкаља враћа се у своју стару кућу. Одигране су четири премијере: ПАРИСКИ ЖИВОТ Жака Офенбаха; БОГ ЈЕ УМРО УЗАЛУД Радивоја Лоле Ђукића; КО ЋЕ ДА СПАСЕ ОРАЧА Френка Гилроја и СМРТОНОСНА МОТОРИСТИКА Александра Поповића, која је изведена на Међународном фестивалу експерименталних сцена у Франкфурту.

1968.

После Раше Плаовића и Бранка Плеше, Зоран Радмиловић је трећи послератни београдски Хамлет. Светлана Бојковић и Петар Божовић, још увек студенти, дебитују у представи ЂИДО коју режира Миња Дедић. Властимир Ђуза Стојиљковић и Зоран Радмиловић почињу сезону као чланови Атељеа 212. Још једна домаћа комедија приказана је на Сцени на Теразијама – ПОНОЋНА ПРОВАЛА Мирослава Митровића.

Контакт инфо

Адреса:
Београдско драмско позориште
Милешевска 64а
11000 Београд, Србија


Телефони:
Централа: +381.11.283.51.11
Билетарница: +381.11.283.70.00
Маркетинг: +381.11.283.60.25 i 283.71.11
Рачуноводство тел/факс: +381.11.283.52.98
Технички сектор тел/факс: +381.11.283.55.70


E-mail:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., директор
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., оперативни директор
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., технички директор
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., шеф маркетинга
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., руководилац финансијске службе
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., секретар
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., уметнички секретар и ПР
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., драматург
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Тренутно на сајту

Ко је на мрежи: 298 гостију и нема пријављених чланова

Пријавите се на инфо листу

Радно време билетарнице

Радним данима и суботом:
10:00-14:00 и 18:00-21:00

Недељом:
18:00-21:00

Наша локација