Идеалан муж
grb

facebook logo  instagram logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ

Друштвена сатира ексцентричног ирског писца друге половине XIX века може се, кроз на први поглед баналну тему, повезати са многим социјалним и политичким проблемима данашњице. Лепршаво, готово водвиљски, Вајлд се поиграва тезом да савршени мушкарац ипак има мане, да ничија прошлост није блистава, без мрље. Кроз питање какав би онда био идеалан муж, Вајлд се бави друштвеним лицемерјем. Истовремено, бритко перо Оскара Вајлда дотиче и питања корупције у вишим круговима, те јавне и приватне части политичара.

“Раније или касније, сви ћемо платити за оно што смо урадили. Ипак, никог не би требало процењивати искључиво на основу прошлих дела”, забележио је Вајлд. Уз “Важно је звати се Ернест”, ово је његова најпопуларнија и најчешће извођена, адаптирана и екранизована комедија. Праизведба је била 3. јануара 1895. године у лондонском Хајмаркет театру и изведена је 124 пута, упркос суђењу Вајлду које је тад било у току. Џорџ Бернард Шо записао је у критици представе: “Господин Вајлд је, по мени, наш једини, истински Драматичар. Он се поиграва свиме – духом, филозофијом, драматургијом, глумцима и публиком”.

О ПИСЦУ

Оскар Вајлд (1854, Даблин - 1900, Париз) псеудоним је једног од најзначајнијих књижевника викторијанске ере, ирског ствараоца и ерудите, Фингала О'Флаерти Вилиса. Писао је поезију, приче, романе, драме, есеје и епиграме, а стварао је под утицајем филозофског правца у успону - естетизма. Године 1890. објавио је најчувеније дело, роман „Слика Доријана Греја“, које се сматра класиком готичке хорор фикције. Јавност је тада у роману видела приказ настране везе између два мушкарца. У одбрану, у предговору романа, Вајлд је написао: „И грех и врлина само су уметниково средство за стварање уметности“.

Вајлд је почетком 1890-их година објавио четири комедије, од укупно осам драма које је написао (“Лепеза госпође Виндермир”, !Жена без значаја”, “Идеални муж” и “Важно је звати се Ернест”), што га је учинило једним од најуспешнијих драматичара касно-викторијанског Лондона, који се подмевао лицемерју свог доба.

На врхунцу славе, Вајлд је прогоњен због недоличног понашања, а 1895. године је осуђен на две године принудног рада због „наказног понашања“. После повратка из затвора, сели се у Париз, где је умро 1900. године, напуштен од свих.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

“Па цео свет је позорница
где људи сви и жене глуме;
Свак се појави ту и оде; и одглуми
У свом животу многе улоге…”
(“Како вам драго”, Вилијам Шекспир)

Много је улога које играмо за живота. И свака од њих неку маску са собом носи. Маске за далеке нам и небитне, маске за блиске, маске за најближе: пријатеље, смртне непријатеље, родитеље, децу; за оне које волимо и оне које мрзимо, за оне који су нам у срцу…

А када останемо сами и погледамо се у огледало сопствене душе, скидајући ту последњу, најинтимнију маску, запитамо се шта ли се налази испод ње.

Ако уопште нечег и има.

Предраг Штрбац

О РЕДИТЕЉУ

Предраг Штрбац, рођен у Неготину. Дипломирао позоришну и радио режију на ФДУ у Београду. Режирао представе по текстовима Шекспира, Чехова, Ибзена, Дуковског, Кољаде, Фејдоа, Сигарјева, Мајенбурга, Нушића, Поповића, Вајлда… у позориштима Србије, БиХ и Швајцарске.

Редитељ Драме Српског народног позоришта у Новом Саду.

Време трајања:

Премијера: 20.02.2019.

ПИСАЦ
Оскар Вајлд


ПРЕВОД
Оља Ђорђевић


АДАПТАЦИЈА И РЕЖИЈА
Предраг Штрбац


СЦЕНОГРАФИЈА
Марија Калабић


АСИСТЕНТ СЦЕНОГРАФА
Тамара Бранковић


КОСТИМ
Драгица Лаушевић


АСИСТЕНТ КОСТИМА
Срђан Перић


КОМПОЗИТОР
Љубомир Ћустић


ЛЕКТОР
др. Дејан Средојевић


СЦЕНСКИ ПОКРЕТ
Игор Грекса


ОРГАНИЗАТОР
Ивана Јововић


ИНСПИЦИЈЕНТ
Дејан Поповић


СУФЛЕР
Јована Матић


ФОТОГРАФИЈЕ
Марија Иванишевић


ЛИЦА

Сер Роберт Чилтерн, подсекретар иностраних послова
Бранко Јанковић

Госпођа Чивли
Милица Милша

Леди Гертруда Чилтерн, супруга сер Роберта
Татјана Кецман

Лорд Горинг
Александар Јовановић

Ерл од Кавершама, Горингов отац
Бора Ненић

Госпођица Мејбел Чилтерн
Станислава Николић

Леди Макрби
Нада Мацанковић

Грофица од Базилдон
Јадранка Селец

Госпођа Маршмон
Добрила Илић

Виконт де Нонжак, француски конзул
Владимир Керкез

Господин Монтфорд
Никола Малбаша

Мејсон, слуга
Драгиша Милојковић

Гардероберке
Ана Чупић и Марија Јозић


ПРОДУКЦИЈА
БДП