MEĐUNARODNI POZORIŠNI FESTIVAL „EVROPA U BEOGRADU-POSLE PADA“ biće održan krajem oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu. Biće izvedeno pet predstava nastalih na osnovu konkursa Goethe instituta „POSLE PADA“ od 24. oktobra do 1. novembra.

Obeležavanje dvadesetogodišnjice pada Berlinskog zida, prošle godine, bilo je zamišljeno i ostvareno kao internacionalni, socio-kulturološki dogadjaj izuzetnog značaja, a tim povodom organizovan međunarodni pozorišni projekat "After the Fall" („Posle pada“) osvetlio je uticaj i dejstvo događaja iz 1989. godine na Nemačku i druge zemlje širom Evrope. Goethe-Instituti u 15 evropskih zemalja angažovali su, u saradnji sa lokalnim pozorištima, sedamnaest dramskih autora da napišu komade, koji oslikavaju društvene promene u svojim zemljama. Projekat je započeo 2008. angažovanjem dramskih pisaca, nastavljen 2009. produkcijom predstava, a odabrani projekti izvedeni su prošle jeseni na Festivalu “Posle pada”, velikom finalu dvogodišnjeg, medjunarodnog, transevropskog pozorišnog poduhvata Gete Instituta, Federalne agencije za civilno obrazovanje Nemačke, te Teatarbiro-a iz Milhajma na Ruru i Državnog pozorišta iz Drezdena. Odigrano je šest odabranih predstava, od 17 nastalih na temu pada Berlinskog zida, društvenih i političkih previranja i promena koje je rušenje komunističkog sistema izazvalo.

Projekat “Posle pada” nije se, medjutim, na tome završio. Beogradsko dramsko pozorište u saradnji sa Goethe institutom, biće od 24. oktobra do 1. novembra domaćin festivala „EVROPA U BEOGRADU-POSLE PADA“  na kome će biti izvedene predstave nastale na osnovu konkursa: “Zazidan” Teatra Leti iz Praga (Češka), “Zid” Teatra Toma Karadžiju iz Ploeštija (Rumunija), “Falsifikator” Beogradskog dramskog pozorišta, “Metak za sve” HKD-a iz Rijeke (Hrvatska) i “Nema dovoljno za sve” Nacionalnog teatra iz Drezdena (Nemačka). Finalizacijom ovog panevropskog projekta kroz mini festival, na lokalnom nivou biće domaćoj publici i teatarskim profesionalcima predstavljen značaj ovakvih poduhvata, a na regionalnom i evropskom planu uspostavljene čvršće veze.

Posle 30 godina Beogradsko dramsko pozorište se ponovo okreće delu Kolina Higinsa “Harold i Mod” i na scenu postavlja predstavu koja je ranije na repertoaru bila pune 23godine u režiji Paola Mađelija, gde su u glavnim ulogama igrali: Tatjana Lukjanova (Mod), Milan Erak (Harold), Žiža Stojanović (gospođa Čejzn).
U novoj predstavi koju režira Milan Karadžić  uloga Mod poverena je Mileni Dravić, a Harolda – Petru Benčini. Vesna Čipčić koja je u ranijoj postavci igrala Nensi, sada igra gospođu Čejzn. Pored njih u predstavi igraju: Dragan Petrović Pele, Ivana Nikolić, Ljubomir Bandović, Slobodan Ćustić, Bora Nenić, Jelisaveta Orašanin, Danina Jeftić, Nađa Maršićević i  Mateja Popović. Autorski tim predstave čine: Scenograf  Geroslav Zarić, kostimograf Jelena Stokuća, a kompozitor Zoran Erić.

Harold je muškarac, a Mod je žena. Harold je najmlađi lik u komadu, a Mod najstariji. Ipak, među njima postoji mnogo više sličnosti nego razlika...
Pomno proučavajući smrt, oni zajedno slave život.

Predstava koja je uzdrmala pozorišne duhove. Ova višestruko nagrađena epska drama (Pulicer, Toni …) o epidemiji side 80-ih godina u Americi, debitovala je  1993. godine na Brodveju, sa velikim uspehom se izvodi kao opera, a ekranizovana je i 2003. kao mini serija sa Al Paćinom I Meril Strip u glavnim ulogama.
Režija je poverena Gorčinu Stojanoviću. 
U predstavi igraju: Boris Komnenić, Pavle Pekić, Jelena Ćuruvija, Vladimir Aleksić, Cvijeta Mesić, Miki Damjanović, Danijela Štajnfeld, Milan Čučilović i Dejan Matić – Mata [opširnije]

Ov predstava je deo projekta „Posle pada”, koji objedinjuje 15 evropskih zemalja u obeležavanju dve decenije od pada Berlinskog zida, a realizovana je u saradnji sa Gete institutom, kao organizatorom.
„Falsifikator” je crna komedija koja se bavi padom bivše Jugoslavije u kojoj se lični pad glavnog junaka, dobrodušnog falsifikatora, prepliće sa padom sveta u kojem živi.
Igraju: Tihomir Stanić, Danica Ristovski, Miodrag Krivokapić, Daniel Sič, Ljubomir Bandović, Slobodan Ćustić, Milan Čučilović, Ivan Tomić, Savo Radović, Dejan Matić-Mata, Miloš Lazić, Nikola Jovanović/Stojan Đorđević,Zoran Đorđević i Nataša Marković
[opširnije]