O PREDSTAVI

Povodom obeležavanja 150 godina od rođenja A.P.Čehova, Beogradsko dramsko pozorište svoj doprinos jubileju daje postavkom na scenu komada „Rekvijem- Negde između Pariza i Šangaja“ Hanoha Levina, napisanog na osnovu tri Čehovljeve priče - "Rotšildova violina","Tuga"  i "Željna sna". Ova drama znamenitog izraelskog pozorištnika poslednja je izvedena za njegova života i smatra se da je njemu svojstven poetski stil u „Rekvijemu“ dostigao vrhunac. Napisana je posle saznanja da je teško bolestan od raka i svojevrstan je piščev testament, sa elementima njegovog celokupnog stvaralaštva.Levin je sam režirao ovu dramu, i svetska premijera održana je 19.marta 1999.godine u Kameri teatru u Tel-Avivu. Predstava je izvedena preko 400 puta. Obišla je svet, pobrala brojne nagrade i nadživela autora. Ovo je prvo izvođenje nekog komada Hanoha Levina u našoj zemlji.

REČ REDITELJA

Neobičan, emotivan, uzbudljiv komad, komplikovan u jednostavnosti koju zahteva. Snažni likovi koji otvoreno, iskreno, na sav glas govore šta misle i kako se osećaju. Pisac nov na našim pozorišnim daskama, jedan od najznačajnijih na izraelskim. Majstor poetskog stila i poetike ljudske duše. Surov  i duhovit.

Da će život da prodje – jednostavna je činjenica... Ali nesporno je i da je čaroban, a na nama samima jeste da se potrudimo da u nekim jednostavnim stvarima i u ljudima oko nas, nalazimo zrno lepote i zrno tog čuda od života... Uprkos  nedaćama, nemaštini, nesrećama, haosu.

Može da zazvuči čudno, ali naša je predstava neka vrsta istinite bajke za odrasle. U suštini, ona je tužna – čisto i plemenito tužna. Ali nije bez nade. Ovo je i prava ansambl predstava. Dvadeset i jedan učesnik. Različitih godina i iskustava. I svi dišu kao jedan. Hvala im svima što su mi omogućili da svaki dan radeći s njima, pronađem nešto lepo i nastavim da verujem u čaroliju pozorišta i čaroliju života.

- Milica Kralj -

O PISCU

Hanoh Levin (1943. – 1999.) jedan je od najpoznatijih izraelskih dramskih pisaca. Bio je i pozorišni reditelj i pesnik, ali je najpoznatiji po svojim dramama. Rođen je u Tel Avivu gde je studirao filozofiju i književnost.  U početku je pisao poeziju, ali se kasnije fokusirao na pozorište. Bio je stalni reditelj u Kameri teatru u Tel Avivu, a često je režirao i u Nacionalnom teatru Habimah.

Hanoh Levin spada u red najcenjenijih i najoriginalnijih izraelskih pisaca, koga tamošnja kritika naziva „izraelskom savešću“, a strana „izraelskim Šekspirom“. Napisao 50 drama, od kojih su čak 34 postavljene na scenu. Njegov rad uključuje komedije, tragedije i političke satire, koje je najčešće sam režirao. Objavio je pet zbirki kratkih priča i pesama, kao i jednu knjigu za decu. Dobitnik je mnogobrojnih teatarskih nagrada u Izraelu i inostranstvu (Frindž festival u Edinburgu), a njegove drame se igraju širom sveta. Dobio je Bialikovu nagradu 1994. godine.

Najpoznatije drame: “Ti, ja i sledeći rat”, “Hefez”, “Patriota”, “Dete koje sanja”, “Kurva iz Ohaja”, “Rekvijem – Negde između Pariza i Šangaja”.

O REDITELJU

Milica Kralj je diplomirala pozorišnu i radio režiju na beogradskom FDU, u klasi profesora Nikole Jeftića 1998. godine predstavom „Silvija“ (A.R. Garni) koja je još uvek na repertoaru Ateljea 212.  Prvi dobitnik nagrade „Ljubomir Muci Draškić“ 2005. godine za predstavu „Brana“.

IZVOD IZ DOMAĆE KRITIKE O KOMADU

,,Rekvijem – Negde između Pariza i Šangaja" je univerzalna i suštinski tragična vizija čoveka koji stoji poražen pred životom, čoveka koji je smisaono izneveren i postoji samo kao patnja, a uprkos tome, želi da živi.

,,Rekvijem" opominje i budi iz uljuljkanosti i poziva na svestan i pozitivan doživljaj stvarnosti. U centar stavlja čoveka (ili ženu, sasvim svejedno) koji su postali deo sumornog života i više ga ni ne primećuju. Vidimo starca koji pedeset godina živi pored reke, a nije nijednom sišao do obale da uživa u njenoj lepoti i snazi. Poput Sidarte, koji je u reci našao odgovore za svoje dileme i patnje, tako je i tužni starac u njoj spoznao utehu i lepotu. Jer reka, kao simbol samog života, nastavlja da teče i postoji uprkos svemu, puštajući druge da osete samo deo njene neprikosnovene energije.

Iako su likovi u drami marginalni, oni predstavljaju svaku individuu koja se suočava sa emotivnim gubitkom. Pa ipak, svako duhovno beznađe smenjuje se bajkovitim uljuljkivanjem, pronalaženjem utehe, intuitivnim prihvatanjem života kakav on i jeste.

Izvanredna režija Milice Kralj nas vešto vodi kroz razne psihološke atmosfere, a kreativno osmišljeni ambijenti i situacije uz minimalnu scenografiju doprinose bajkovitom učinku drame. I sama muzika komada potpomaže stvaranju varljivih prikaza davno zaboravljenih snova, detinjstva, ili čak, smrti. Igra svetala nas uvodi u različite svetove i kreira utiske o iluzornom prisustvu izgubljene sreće, o mestu između jave i sna.

Svakako treba napomenuti briljantnu glumu Petra Kralja u ulozi starca, ali i sve ostale, koji su vešto glumili i same delove scena, kao i kočije, životinje, pa čak i drvo. Odnos čoveka i životinja u komadu kao da još više naglašava čovekovu usamljenost na ovom svetu, koji, usled nedostatka sagovornika, nalazi utehu u razgovoru sa njima. Pa čak i ogromni mesec, u centralnom delu pozornice, koji je permanentno prisutan na sceni bez obzira na sve ostalo, kao da još više pojačava zastrašujući osećaj samoće.

Međutim, ovo delo nije samo prikaz prolaznosti postojanja. Naprotiv. Ono nas budi iz obamrlosti i podseća na svet mašte, detinjstva i snova, gde su se ljudi nekad smejali. Iako u obrisima, ,,Rekvijem" u svoj svojoj tragičnosti veliča radost kao zakasnelu, ali ipak dostižnu emociju, na koju nam kroz ovo delo i dalje ukazuju dva velika pisca, Levin i Čehov.

- Kritika na B92 -

IZVOD IZ STRANE KRITIKE O KOMADU

- Izrael – "Smrt i humor, neizbežno povezani.Čovek ne može da ostane ravnodušan u susretu sa strašnom lepotom života i pozorišta."

- Grčka-"Smrt je dominantna tema, ali ona se ne nameće gledaocu,nema ni delića sumornosti. U suštini to je zaron u dubinu ljudske duše u suočenju sa smrću."

- Nemačka - "TRAGIČAN KOMAD, PUN RADOSTI."

- Mađarska -"Čarobna, mudra,ironična,emotivna bajka."

- Poljska-"Komad je univerzalna priča o čovekovoj sudbini,njegovoj žudnji za ljubavlju,težnjom da se otvori drugima, ali prvo i pre svega snažno viđenje života sa smrću."

- "Ovaj komad podseća nas da još uvek postoji pozorište koje čuva čistotu i nevinost dečijih priča, a u isto vreme ne gubi na ozbiljnosti i dubini."

UTISCI PUBLIKE

Jedna od onih divnih, poeticnih predstava koja vam prica slikajuci, i slika pricajuci o nesrecnim ljudima i njihovim pricama koje niko ne zeli da cuje. Zato se u ovoj prici Koza i Konj pisu velikim slovom. Sve pohvale za glumacku ekipu koju predvodi Petar Kralj.
Jeca

Ne sećam se da sam skoro gledala tako vizuelno dopadljivu predstavu, od scenografije, koreografije, svetla...poput kakve tragične bajke.
Autor Levin je napisao tekst kada je saznao da je teško bolestan od raka, otuda opsednutost smrću ali i lepotom života.
Po meni najubedljiviji deo predstave je koreografija Vere Obradović, to treba videti...i kozu, i konja, i kočiju...i putnike kočije neuporedivo ubedljivije u pokretu nego dok izgovaraju tekst.
Tanja