Расло ми је бадем дрво
grb

facebook logo  instagram logo  youtube logo  LAT / ENG

О ДЕЛУ - ЗАВЕШТАЊЕ ЖИВОЈИНА ПАВЛОВИЋА

Живојин Павловић био је редитељ и сценариста најзанимљивијег филмског правца који нам се десио, тзв. црног таласа, а такође и писац романа, приповедака, есеја и дневничке прозе. Генерацијама које су студирале драматургију на ФДУ био је професор филмског и ТВ-сценарија. А некима од нас био је и идол. Поред својих многобројних талената и задивљујућег интелекта, уз разна практична знања човека од духа, а који нема две леве руке, професор Павловић био је живи доказ да бити рођен и живети у средини незаинтересованој и апатичној према уметности, није хендикеп већ прилика за суочавање са најбољим и најгорим у сопственом бићу и бићу народа. Цела једна линија реализма испреплетеног са симболизмом, не простачко навијање воденице на фолклор, већ сублимисана уметност с коренима у средини из које ничемо – синтеза је инспирације сопственим тлом и европским изразом. То је вештина и одлучност за ходање блатњавом балканском стазом утонуле турске калдрме и изваљеног аустроугарског клинкера, уз сталну свест о нужном критичком ставу: ни по коју цену се не посељачити, али се и не покондирити. Тешко и дивно и хвала му и хвала Милени и крви која није вода.

Владислава Војновић

О ПИСЦУ

Живојин Павловић (1933-1998), изузетно плодан писац, филмски редитељ, есејиста и професор. Објавио више од тридесет књига прозе и есеја, снимио шеснаест филмова. Добитник НИН-ове награде за романe „Зид смрти“ (1986) и „Лапот“ (1992), Андрићеве награде за приповетку „Таван (1993“), бројних међународних и домаћих признања за филмове.

Због ставова који су оцењивани идеолошки неприхватљивим, шеzдесетих и седамдесетих година прошлог века његова књижевна и филмска остварења су више пута потпадала под удар цензуре и забрана.

Као и Благоје, главни јунак новеле „Расло ми је бадем дрво“, Живојин је доста времена у детињству и младости проводио у селу Вратарница код Зајечара, у постојбини своје мајке Маре. Тамо је заувек упио у себе дах ветрова, мирис земље и покошене траве, топот воза по шинама, шум времена. Завршио је Академију примењених уметности, одсек сликарства: акварели пуни калемљених крушака, пластова сена, приземних кућица и замрзнуте реке. Први филм је гледао у Јагодини, за време окупације – ено га и даље тамо, седи хипнотисан покретним сликама. Касније, у свом стваралаштву црпео је идеје из носталгичних сећања. Од њих је створио печат свог личног ираза: људи са маргине, црна пара из локомотиве, естетика ружног.

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Наша представа говори о сећању. О носталгији за детињством, младошћу, времену сазревања. Путујемо возом, заустављајући се на одређеним станицама које чине главне прекретнице Благојевог животног тока. Као perpetuum mobile теме се, у историјском и судбинском смислу, понављају из генерације у генерацију. Долазак из села у град: од првобитног отпора према новој средини, преко опчињености и потпуног стапања са изазовима велеграда, до метаморфозе личности, мржње према себи и дугима и одбацивања прошлости, да бисмо јој се пред смрт неумитно вратили.

Милена Павловић Чучиловић

О РЕДИТЕЉУ

Милена Павловић Чучиловић (1972), дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у класи професора Арсе Јовановића. Стални члан БДП-а је од 1996. На сцени матичног позоришта остварила је више од двадесет улога, играла у представама Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, у пројектима Трупе „Торпедо“. Режирала представе у матичном, као и у позориштима у земљи. Добитник је више театарских и филмских признања на домаћим и међународним фестивалима . Двоструки је добитник Награде „Татјана Лукјанова“ БДП-а (2003. и 2010.) и Годишње награде Београдског драмског позоришта (2009. и 2014).

ПИСАЦ
Живојин Павловић


РЕЖИЈА И ДРАМАТИЗАЦИЈА
Милена Павловић Чучиловић


СЦЕНОГРАФ / КОСТИМОГРАФ
Сташа Јамушаков


КОМПОЗИТОР
Матеја Радисављевић


КОРЕОГРАФ
Маја Митић


ЛИКОВНИ ДИЗАЈН
Емил Петров


ВОЂА ПРОЈЕКТА
Ана Јелић


ИНСПИЦИЈЕНТ / СУФЛЕР
Светозар Удовички


ЛИЦА

Димитрије
Александар Алач

Благоје
Стефан Радоњић

Штефица
Татјана Кецман

Розалија
Нада Мацанковић

Пелагија
Маја Ранђић

Доктор
Лако Николић


ПРОДУКЦИЈА
БДП