Позиција детета

Иницијални догађај комада је аутомобилска несрећа са смртним исходом, у којој је на периферији града, на забаченом путу, на пешачком прелазу, страдало дете. Изазивач несреће је девојка од 19 година, из добростојеће породице, ћерка познате и цењене, али врло психички несређене,естрадне уметнице, бивше књижевнице и борца за социјалну правду, а сада оптерећене порицањем сваког облика стварности која је окружује, па тако и проблемима сопственог детета.

Застрашујућа делузија у којој пребива та жена, њено окорело уверење да је претплаћена на посебност, та несвесно арогантна, за њу потпуно природна, подела људи на оне који не заслужују да пате ни мало, „више“ људе, и оне који су предодређени да пате, „ниже“ људе, је основна тема комада, и, у складу с тим је и његова идеја да се ужасне друштвене неправде осветле из угла личног поимања света људи који их чине, који је дубоко поремећен, али из њиховог угла гледања, апсолутно етички исправан.

Најзанимљивија је, ипак, позиција саме девојке, која је извршила злочин. Од самог почетка та особа делује као пасивни посматрач догађаја око себе, који се тичу њене судбине. Мађутим, под притиском гриже савести, у њој се по први пут у животу буди инстинкт који је тера да се одметне од средине у коју је заробљена од рођења, мајке, тетке, целе породице, и резлутира победом  здравог разума, који је, верујемо, немогуће потпуно уништити.

‍

ДРАМАТУРГ: Ана Ђорђевић

СЦЕНОГРАФ: Љубица Милановић

КОСТИМОГРАФ: Јелена Стокућа

КОМПОЗИТОР: Владимир Пејковић

СЦЕНСКИ ГОВОР: Дијана Маројевић

ИГРАЈУ:

Паулина Манов, Тања Пјевац Јово Максић,Владан Милић, Стефан Радоњић, Мина Ненадовић

‍

АСИСТЕНТ РЕДТЕЉА: Дајана Јосиповић

ИНСПИЦИЈЕНТ: Зорица Попов

ОРГАНИЗАТОР: Миња Савовић