Раке

Strah od nemilosrdnog procesa izopštavanja, koji u protivnom nastupa, ne ostavlja nijedan drugi izbor do pronalaženja sopstvenog vida borbe za preživljavanjem, koji opravdan nezasitom potrebom za pripadanjem, tera da se radije pribegne samozaboravu pre nego koraku ka promeni. Odlaganje akcije odlaže odgovornost, odgovornost krivicu, a krivica odlaže kaznu.

Zato je ovo priča o mladosti, a ne (samo) za mlade, oodrastanju u rascepu nastalom pod pritiskom borbe nasleđenih matrica razmišljanja svih onih koji su nas vaspitavali i time povukli granicu u širini slobode osećanja sveta, i našeg sopstvenog, autentičnog na koji imamo pravo.

Sme li mladost, u tom međuprostoru koji kao da nije ni pod čijom odgovornošću, postati kolateralna šteta?

‍