Крај света у три чина

"Омнибус представа "Крај света у три чина" настаје по текстовима: "Под сукњом", Кристине Кегљен, "Активисткиње" Катје Горечан и "Свет заслужује крај света" Тијане Грумић. Сва три текста имају снажан феминистички и ауторски приступ заданој теми искуства насиља над женама у пандемији, стварајући заједно узбудљив универзум значењски богат женским фактима и артефактима, а активан у свом отпору неолибералном капитализму и патријархату. Отпор се не односи само на свет текстова већ и на њихову и нашу, позицију аутора, културних радница, свесних да зависимо стално о неком (ретком) такмичењу, у овом случају ригидних одредница еуропског пројекта. Аспект културних радница проширен је и документарним материјалима у дијалогу с текстом Активисткиње. Отпор и женска освета отварају се као кључна заједничка питања која постају режијска проводна нит целине, било да смо у световима мајки и ћерки, вештица и 18 препарираних птица, једне свиње и 13 пупчаних врпци, громова и блата или свету чисто беле савремене галерије женске историје с тренутном поставом о радницама у култури које позивају на протест. На крају, све је то један свет, онај мимо патријархалног, чије буктиње каткад добаце и до колективне свести, а за који ипак нисмо сигурне постоји ли заиста или га само сањамо. Тај свет инсистира у усмеравању огледала ка нама самима - како гледамо (на) жене док се заузимају за своје животе јесте политичко питање.

"Крај света у три чина" је савремени драмски омнибус који сувереном изведбом показује снагу женског искуства од прасвета до данас, од универзалног до уско театарског, упозоравајући нас да је с актуелним, владајућим вредностима, крај света давно стигао."

Ивана Вуковић, драматург‍

‍

„Свет заслужује крај света“ је текст о свету који, баш као и наш свет и наша (пред)апокалиптична стварност, долази свом крају. У центру ове приче налази се једна крмача која нам се обраћа нашим, људским језиком,говорећи о околностима у којима се родила, живела и (уз помоћ људи) размножавала. Те и такве околности (еколошка катастрофа, пандемија, стамбена криза, увећање профита) одређују и животе три жене, такође јунакиње ове приче, чије су позиције на различите начине сличне маргинализованој позицији животиња у овом комаду. На крају, ово је текст и о писању као таквом и проблему (само)експлоатације на уметничком тржишту који има своје паралеле са експлоатацијом ресурса и бића са којима делимо планету.‍

‍

ДРАМАТУРГ: Ивана Вуковић

СЦЕНОГРАФ: Урша Видиц

КОСТИМОГРАФ: Белинда Радуловић

КОМПОЗИТОР: Драшко Аџић

ДИЗАЈН СВЕТЛА: Александар Чавлек

СЦЕНСКИ ПОКРЕТ: Ана Дубљевић 

СЦЕНСКИ ГОВОР: др Љиљана Мркић Поповић

‍

ИГРАЈУ:

Под сукњом: КАТАРИНА БИСТРОВИЋ, ДАРВАШ АНЂЕЛА РАМЉАК

Активисткиње: ПЕТЈА ГОЛЕНЦ ХОРВАТ, НИНА КУЦЛАР СТИКОВИЋ, РИНА ПЛЕТЕРШЕК, БАРБАРА ПОЛАЈНАР, МИЛЕНА ПУЧНИК, ШПЕЛА СЕТНИЧАР, ГАЈА ВИШНАР

Свет заслужује крај света: МИРЈАНА КАРАНОВИЋ, ИВА ИЛИНЧИЋ, БОЈАНА СТОЈКОВИЋ, МИЛИЦА СТЕФАНОВИЋ

ИНСПИЦИЈЕНТ: Марија Стојић

СУФЛЕР: Срђан Стојић

ОРГАНИЗАТОР: Ивана Јововић